BiH ne može napraviti sljedeći korak i otvoriti pregovore o pristupanju sa EU dok ne ispuni svih 14 prioriteta, što podrazumijeva i zatvaranje OHR-a i odlazak stranih sudija iz Ustavnog suda BiH, rekao je delegat u Klubu srpskog naroda u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH Radovan Kovačević.
Ako nas pitate, to je prioritet broj jedan i treba da uđemo u Parlamentarnu skupštinu BiH i taj posao završimo”, istakao je Kovačević, komentarišući nedavno objavljeni Izvještaj Evropske komisije o napretku BiH.
On je rekao da su predstavnici Republike Srpske spremni da u Parlamentarnoj skupštini BiH završe sve, ali da sva pitanja budu stavljena na dnevni red, što podrazumijeva zatvaranje OHR-a i odlazak stranih sudija iz Ustavnog suda BiH.
- To je nešto što piše u 14 prioriteta Mišljenja Evropske komisije – naglasio je Kovačević.
On je istakao da iz Republike Srpske ne postoji nikakav problem da se sve stavi na sto i u Parlamentarnoj skupštini BiH završi sav posao i svih 14 prioriteta.
- Dobili smo i sada u izvještaju Evropske komisije da će pregovori biti otvoreni onog trenutka kada ispunimo sve što piše u 14 prioriteta. Međutim, čuli smo stav predstavnika sarajevskih ili bošnjačkih političkih stranaka da pitanje stranih sudija u Ustavnom sudu BiH treba da se riješi dan pred ulazak u EU. Evropska komisija je rekla da tako ne može – naglasio je Kovačević.
On je ukazao da se u BiH problematizuje sve kada se govori o onome što je ustavna struktura, nadležnosti entiteta i nadležnosti BiH, onoliko koliko ih ima i kako je navedeno u Ustavu BiH.
Kovačević je rekao da se nedavno objavljeni izvještaj Evropske komisije odnosio na Ukrajinu, Moldaviju, Gruziju i BiH, te da unutar tog konteksta i treba gledati na to pitanje. Prema njegovim riječima, kada se izvještaj Evropske komisije za BiH uporedi sa zemljama kao što su Ukrajina i Moldavija, onda mnogo pozitivnije djeluje za te zemlje.
- Ali, moramo biti realni, to su zemlje koje ne kontrolišu svoju teritoriju i ne zna se uopšte o kojoj teritoriji je riječ. To su zemlje u kojima do prije pet ili 10 godina nisu ni znali da li uopšte žele u EU ili prema nekoj drugoj strani. Očigledno je da to kod njih zavisi od izbora od izbora. Sada vjerovatno žele u ovim okolnostima da to brzo završe – rekao je Kovačević za BHRT.
On je naglasio da je BiH uradila mnogo više od Ukrajine, Moldavije i Gruzije zajedno i istakao da za razliku od ove tri zemlje u BiH postoji konsenzus o evropskom putu koji ne zavisi od toga kakvi će biti rezultati izbora.
- Mislim da je BiH unazad decenijama uradila stvarno mnogo i mnogo više nego brojne zemlje koje su već članice EU poput Rumunije i Bugarske. Uradili smo ogromne stvari i zaboravlja se koliko se BiH promijenila, sistem unutar BiH. Ako pitate nas iz Republike Srpske, mi mislimo da je to u većini slučajeva bilo negativno, ali to su bili zahtjevi EU”, naveo je Kovačević.
On je naglasio da je BiH decenijama na evropskom putu i ispunjava uslove koji se pred nju postavljaju, ali da su, nažalost, zahtjevi EU najčešće bili takvi da se BiH mijenja, što je, kako smatra, loše.
- Da li je bilo ili nije bilo dovoljno to su sada već neke druge stvari. Teško je o tome govoriti na pojednostavljen način da li smo zadovoljni ili ne. Bliže sam tome da nisam zadovoljan i da nemamo pretjerano razloga da budemo zadovoljni načinom na koji su nas pozicionirali i tretirali – rekao je Kovačević.
On je naglasio da u BiH, od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, postoji konsenzus svih političkih stranaka u Federaciji BiH i u Republici Srpskoj, u vlasti i opoziciji, da se ide u EU.
- Boravio sam nedavno u posjeti Evropskom parlamentu i imao razgovore sa poslanicima tog parlamenta, predstavnicima Evropske komisije i Savjeta EU, ali i u parlamentu Belgije. Iz perspektive Belgije BiH je prejednostavna zemlja u kojoj se veoma jednostavno donose odluk – rekao je Kovačević.
On je naglasio da je, kada je riječ o BiH, neprihvatljivo da stalno postoje zahtjevi da se zemlja centralizuje, dok se u Belgiji, središtu i zemlji u kojoj se nalaze sve institucije EU, odluke donose mnogo teže nego u BiH.
- EU je, na primjer, željela potpisati sporazum o slobodnoj trgovini sa Kanadom. Svih 27 zemalja članica EU su željele da potpišu sporazum o slobodnoj trgovini sa Kanadom, 26 zemalja je potpisalo i ratifikovalo taj sporazum, u Belgiji je zapelo jer Valonija nije dala dozvolu. Valonija kao jedan entitet nije dala dozvolu da se ratifikuje taj sporazum i cijela EU nije ratifikovala Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kanadom – rekao je Kovačević.
