Prošle nedelje čuli smo velike vesti iz Evropske centralne banke (ECB) koja je odlučila da smanji kamatne stope iako inflacija nije pala na dva posto.
Prošle nedelje čuli smo velike vesti iz Evropske centralne banke (ECB) koja je odlučila da smanji kamatne stope iako inflacija nije pala na dva posto.
Na pitanje zašto se mislilo da je pravo vjeme za to, predsednica ECB Kristin Lagarde kazala je za HRT da je upravno veće odlučilo još prošle nedelje da će smanjiti kamatne stope za 0,25 procentnih poena, prenosi Tportal.
“Zbog dostupnih podataka smatrali smo da će inflacija i dalje nastaviti da pada prema našem cilju od dva posto. Daću vam tri podatka. Najviša inflacija iznosila je 10,6 posto, i to u oktobru 2022. Prošlog septembra iznosila je 5,2 posto. Tada smo odlučili da zamrznemo stope. Prema poslednjem čitanju, inflacija u Evrozoni iznosi 2,6 posto. Proces smanjivanja inflacije je aktivan. Sva naša predviđanja još od prošlog septembra pokazuju da ćemo dostići cilj u drugoj polovini 2025. godine”, naglasila je Lagard.
Navela je i ključne posljedice takve odluke. “Ključna posledica naših odluka bila je malo smanjenje kamatnih stopa koje ljudi plaćaju. Ako vam treba hipotekarni kredit jer planirate da kupite kuću, ako imate firmu i želite da ulažete pa vam treba finansiranje, banke će vam ponuditi smanjene kamatne stope, niže nego pre godinu dana. To je jedna od glavnih posledica naših poteza. Finansiranje je dostupnije, a kamatne stope su niže. Inflacija u Evrozoni i dalje je veća od rasta BDP-a. Mnogo je zemalja gotovo na rubu recesije”, pojasnila je.
Moramo li da se bojimo stagflacije? “Ne bih rekla da je to bila stagflacija. Inflacija je padala, ali imali smo i stagnaciju. Pozitivno nas je iznenadio prvi kvartal 2024. Ostvarili smo rast od 0,3 posto, a svi su očekivali 0,1 posto. To nas je navelo da poboljšamo predviđanja rasta u 2024. Znači, umesto 0,6 posto, ako se dobro sjećam, predvidjeli smo da će rast iznositi 0,9 posto”, kazala je.
Geopolitički rizici i izazovi svetske ekonomije
Svetska ekonomija povezana je s potencijalnim geopolitičkim rizicima. Lagard je spomenula tri vrste najvećih izazova, odnosno rizika. Prvi su ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku, zatim podele tržišnih privreda koje predvode SAD i Kina te rizik od klimatskih promjena.
“Prvo, neposredni geopolitički rizici. Tu je strašan rat Rusije protiv Ukrajine. Drugi se odnosi na tragičan sukob na Bliskom istoku. To je prva kategorija geopolitičkih rizika. U drugoj su kategoriji opšti trendovi koje trenutno vidimo. To su geopolitičke podele između nekih razvijenih zemalja, koje predvode Sjedinjene Države, i nekih tržišnih privreda u razvoju, posebno Kine.
Trenutačno vidimo znatne trgovinske napetosti između Sjedinjenih Država i Kine. I Evropa je povećala carine za Kinu. Na pitanje smatra li da je to adekvatan pristup, Lagarde je rekla da postoje pravila Svjetske trgovinske organizacije.
“Kada bi sve zemlje poštovale ta pravila i suzdržavale se od promena, trikova, kršenja, izuzetaka i subvencija, svetska privreda bila bi u boljem stanju. Zabrinuta sam zbog sve većeg kršenja pravila dok jaz među zemljama raste. Ta se pravila krše deset puta više u protekle tri godine”, istakla je.
Lagarde se slaže s mišljenjem analitičara koji tvrde da Evropa gubi bitku kada je reč o kompetitivnosti i da su potrebne radikalne promene. ‘To nije ništa novo. Evropu oduvijek muči manjak kompetitivnosti, bar u proteklih nekoliko decenija. Ali to se stanje sada pogoršava”, rekla je.
Što se tiče financijske analize, Lagarde vjeruje da je “likvidno, ujedinjeno tržište kapitala jedan od odgovora na to”.
Budućnost Evrozone
Hoće li se uskoro pridružiti neka nova članica? “Mislim da je Evrozoni suđeno da uključi gotovo sve evropske zemlje. Nekoliko je zemalja odmah na početku odlučilo da se neće pridružiti. U redu. Ali sve ostale su na putu prema pridruženju. Mislim da je konvergenciji najbliža Bugarska. U sledećih nekoliko meseci videćemo kako će to ispasti. Nadam se da će ispasti dobro”, rekla je Lagard.
