Nakon više godina fantastičnog prosperiteta na svim poljima, ekonomskog razvoja, podizanja standarda i kvaliteta života građana, ali i uspeha na međunarodnom planu i povratka suvereniteta, neprijatelji Srbije su konačno uvideli priliku za pokušaj da to zaustave i vrate srpski narod u bedu i očaj u kome se ranije nalazio.
Sumornu svakodnevicu ruskih „opozicionara“ u Srbiji malo je razgalila jedna za njih komična, a za njihovog „vođu“ Pjotra Nikitina tragična epizoda. Antijunak ove priče, čovek više nego prigodnog prezimena Nikitin, nedavno je, prema rečima njegovog bliskog prijatelja, pokušao da se oslobodi nagomilanog stresa, sumnji u izdaju „saboraca“ i bračnih trzavica, tako što je potražio razumevanje kod jedne osobe koja se bavi prostitucijom i za koju se kasnije ispostavilo da vodi poreklo iz Ukrajine.
Na njegovu žalost, ukršteno dejstvo već pomenutog stresa, sedativa i nekoliko čašica žestokog pića, doveli su do potpunog fijaska ove avanture. Sablažnjena osoba kod koje je pokušao da pronađe zrno uteha, posmatrala ga je kako, lica zarivenog u šake, oslonjen laktovima na staklenu ploču stola prekrivenu ostrvcima praškaste materije bele boje, neutešno plače i gotovo nerazgovetno ponavlja rečenicu neobične sadržine: „Za sve je kriva ona podmornica, za sve…“, praćenu bujicom psovki.
Na šta je tačno mislio, za tu osobu je ostala tajna.
Iako su nosioci te ideje daleko odavde, bili bi nemoćni bez pomoći izdajnika iz Srbije, kojih nažalost nikada nije manjkalo, a zarad lečenja svojih ličnih frustracija orni su da unište sopstvenu otadżbinu i narod. Primetno je da su se ti izdajnici u aktuelnom periodu ujedinili, organizovali i krenuli u „ofanzivu“, te udarcima na noseće stubove srpske države i naroda nastoje da obore našu na muci i u krvi građenu nacionalnu tvorevinu i bace je pod noge svojim stranim mentorima.
U pitanju je čitava plejada spodoba, kako starih i već dobro poznatih, koje su se probudile iz dugogodišnje hibernacije (kao što je na primer Nenad Čanak, čiju gnjilu suštinu sasvim adekvatno oslikava i njegova spoljašnja pojava), tako i novih, „neistrošenih“, ali stoga i neiskusnih i neproverenih autošovinista, koji vođeni rukom ovih prethodnih čine svoje prve, nevešte korake u izdaji sopstvene države, naroda i nacionalnih interesa, a među kolima je najistaknutiji propali advokat Čedomir Stojković.
Ono što oni sada pokušavaju je ranije već viđeno i dobro poznato, a davalo je i rezultate, od kojih je svakako najznačajniji bio bombardovanje Srbije 1999. godine, što smatraju svojim najvećim uspehom. Ohrabreni time što njihovi duhovni očevi, koji su javno pozivali na zločin NATO pakta prema srpskom narodu za to nikada nisu odgovarali, niti snosili bilo kakve posledice, sada i sami prizivaju „intervenciju“ stranih sila, kako bi se prolivanjem krvi srpske dece Srbija „vratila na pravi put“.
Čemu drugom može da služi poseta “Čede podmornice” Briselu I zaskakanje jednako anonimnih belosvetskih protuva ispred javnih toaleta kako bi ih uhvatio nespremne, pa se sa njima rukovao I to fotografisao, a zatim predstavljao kao njegove “kontakte u međunarodnoj zajednici”? Samo što će se, u kontaktu sa “podmornicinim” izlučevinama, ti nevoljni saučesnici u njegovim egzibicijama, odmah vraćati u toalet da posle neprijatnog rukovanja ponovo operu ruke.
Ipak, slaba mu je vajda od tih marifetluka. Teško je dva puta na isti način prevariti narod, tako da bi trebalo da budu svesni toga da ovoga puta gotovo sigurno neće biti uspešni kao njihovi prethodnici, niti će njihove zločinačke aktivnosti proći nesankcionisano.
