Prvi bojkot održan je 31. januara, dok je drugi trajao dva dana, 7. i 8. februara.
Međutim, podaci Poreske uprave Srpske pokazali su da promet u maloprodaji nije opao nakon prvog bojkota, već je čak zabilježen rast. Prema dostupnim podacima, 24. januara promet preko fiskalnih kasa iznosio je 42,7 miliona KM, dok je 31. januara dostigao 59,3 miliona KM.
Ekonomisti upozoravaju da ukupni promet ne oslikava stvarne efekte bojkota, jer nije izvršena podjela na različite vrste proizvoda.
– Podaci ne izdvajaju prehrambene artikle, koji su glavni razlog nezadovoljstva građana. Ako je neko tog dana kupio kućanski aparat, a ne osnovne namirnice, to zamagljuje stvarnu sliku efekata bojkota – objašnjava ekonomista Zoran Pavlović.
Prema njegovim riječima, najvažnije je da se pokrenula neka inicijativa.
– Primijetio sam da su u nekim radnjama prodajni prostori bili manje popunjeni nego inače, što je značajan signal. Vlastima, naravno, najviše odgovara da se ovakve akcije uguše, da građani ostanu pasivni – kaže Pavlović.
Smatra da bi potrošačka udruženja trebalo da preuzmu vođenje ovakvih akcija.
– Bojkot se desio spontano, po uzoru na Hrvatsku, a potom su se pridružile i druge zemlje. Da bi ovakve inicijative imale dugoročni efekat, moraju ih predvoditi organizovane grupe – udruženja potrošača na nivou države, entiteta i gradova – poručuje Pavlović.
Dodaje da je ohrabrujuće što je nezadovoljstvo građana postalo vidljivo.
– Ljudi su se sami organizovali, bez političkog uticaja. Sada je važno da se protesti i bojkoti usmjere ka konkretnim ciljevima. Udruženja potrošača treba da preuzmu rukovođenje ovim procesom – zaključuje Pavlović.
