Home » Da li je resetovan evropski put?

Da li je resetovan evropski put?

Piše INFO

Nakon što je Bosna i Hercegovina dobila zeleno svjetlo za otvaranje pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, uslijedila je euforija domaćih političara, posebno onih iz vladajuće koalicije na nivou BiH. Međutim već nakon nekoliko dana euforija je splasnula, Kristijan Šmit nametnuo Izborni zakon na nivou BiH, a vlast Republike Srpske napravila je poteze u drugom pravcu, pa se otvara pitanje da li je uopšte bilo razloga za slavlje i koliko je BiH daleko od članstva i da li je uopšte bilo razloga za slavlje?

U prvim danima nakon što je Bosni i Hercegovini odobreno otvaranje pregovora sa Evropskom unijom, od vladajućih političara stižu obraćanja prepuna ili euforije ili uvjeravanja čija je najveća zasluga za pozitivan stav Brisela.

“Mogu pričati šta god hoće, ovdje postoji zajednički napor i bez Republike Srpske ne bi ništa od ovoga bilo”, rekla je tada Željka Cvijanović, član Predsjedništva BiH.

“Napravili smo u ovom periodu iza nas toliko kompromisa koji su evo na kraju nagrađeni hvala Bogu, mogu tako reći, jednom prelijepom viješću iz Brisela”, poručio je Elmedin Konaković, ministar inostranih poslova BiH.

Nakon početnog oduševljenja, u narednim danima potpuni zaokret. Iako se u vrhu prioriteta nalazi provođenje izbora po evropskim standardima, Dodik i njegova skupštinska većina u Narodnoj skupštini usvajaju nacrt Izbornog zakona Republike Srpske, što je korak unazad u odnosu na ono što traži Evropska unija.

Nakon još jednog Dodikovog zaokreta o evropskim pitainjima, naši sagovornici dobro upućeni u evropska pitanja smatraju da razloga za slavlje nije ni bilo, jer se BiH zajedno sa Ukrajinom i Moldavijom nalazi u takozvanoj ratnoj grupi zemalja za pregovore sa EU, što znači da je pred njom dug put do punopravnog članstva.

“To je takozvana ratna grupa jer je po prvi put u istoriji Evropske unije ona u ratu i posebni su uslovi posebna je situacija sve je ekstremno. BiH nije ušla u grupu sa Srbijom i Crnom Gorom već je ušla u ovu takozvanu ratnu grupu”, kaže bivši ambasador BiH u Briselu Draško Aćimović.

Da bi došlo do početka pregovora pred BiH je ranije stavljeno 14 prioriteta, od kojih većina nije ispunjena. U prioritetima je i pitanje reforme Ustavnog suda BiH, oko koga decenijama nema dogovora.Tu su i sloboda govora i civilni sektor, gdje ne samo da nema napretka nego Republika Srpska izmjenama zakona ide unazad. Tu je i depolitizacija javne uprave, pa u opoziciji pitaju, kako će uslove ispunuti vlast koja je odgovorna za nazadovanje po brojnim pitanjima?

“Ko nas je doveo u situaciju u situaciju da budemo po svemu zadnji, najsiromašniji i najkorumpiraniji i najneobrazovaniji? To je vlast koja sad sebe predstavlja kao reformsku. Evidentno je da će taj proces biti dugotrajan i ako BiH uđe u EU to će biti jer ona ima potrebu da zaokruži svoju teritoriju i region, a nikako zbog uspjeha ovdašnjih vlasti”, kaže poslanik SDS-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Mladen Bosić.

Neki od zahtjeva iz 14 prioriteta formalno jesu ispunjeni, pa su tako izmijenjeni zakoni o Visokom sudskom i tužilačkog savjetu i Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.Međutim, sama izmjena zakona ne znači da je ta oblast reformisana, a kada dođe do pregovora, onda ide detaljna provera da li nešto formalno usvojeno, zaista funkcioniše u praksi.

“I kada dođe do početka pregovora potrebni su jako veliki kapaciteti za to, potrebno je mnogo truda da se samo prođe kroz skrining, a tek onda kasnije poglavlje po poglavlje ispunjavanja uslova koji će biti mnogo “dubinskije” da tako kažem reforme nego ono što smo do sada vidjeli gdje je bilo dovoljno da se izmijeni samo jedan dio zakona i da se to računa kao ispunjavanje nekakvih uslova”, kaže Ivana Korajlić, izvršni direktor Transparensi BiH.

Kada se sve sabere, put do datuma kada će biti otvoreni pregovori se čini daleko, a punopravno članstvo – još dalje.

Slične novosti

Komentari